Dekoracija enterijera i njegova ergonomija

Kada renoviramo stan i dizajniramo nov enterijer, često nam je dekoracija enterijera na prvom mestu. Dekoracija enterijera jeste svakako bitna stavka, ali nije jedina oko koje mora da se vodi računa. Druga stvar koju je neophodno imati na umu kada se radi dizajniranje enterijera je ergonomija, odnosno da nameštaj ne ometa uobičajene ljudske pokrete i funkcije.

Koliko su dekoracija enterijera i enronomija važni za dizajniranje enterijera?

ergonomija enterijera

Estetska vrednost koju poseduje enterijer ima direktnu vezu sa iskustvom koje nam pruža prilikom njegovog posmatranja. Ako nam pruža zadovoljstvo u osnovi našeg iskustva, pa uživamo u proporciji, eleganciji, harmoniji ili jedinstvu formi-kažemo da je dekoracija enterijera dobra. Suprotno tome postoji dekoracija enterijera koja u nama izaziva nezadovoljstvo, podsmeh ili gnušanje. Često takve enterijere još nazivamo kičastim.

Kao što smo gore već napisali, osim što je dekoracija enterijera bitna, bitna je i njegova ergonomija. Nameštaj i drugi objekti ne smeju da ometaju kretanje, niti da onemogućavaju uobičajene pokrete. Osnovno pravilo ergonomije je da minimum prostora između objekata gde ljudi prolaze iznosi 90 cm. Između stola i stolice mora biti 60 cm, isto kao i između plakara i kreveta itd. Dakle svugde tamo gde ljudi prave uobičajene pokrete iako se ne kreću. Hodnik gde se očekuje da se ljudi mimoilaze treba da bude širok 120cm ili vise. Standardna vrata su širine minimum 80cm. Ograda (na terasi recimo) mora biti visine minimun 110 cm. Nezavisno od naših zamisli, ova pravila ergonomije treba uvek poštovati.

Dekoracija enterijera i kompozicija

Da bi se dobila dobra dekoracija enterijera najvažnije je postići dobru kompoziciju. Kompozicija je suština svake vizuelne umetnosti. Ona mora, s jedne strane da bude čvrsta i povezana, da ima svoju unutrašnju logiku i neki svoj narativ. Sa druge strane mora da bude zanimljiva i intrigantna. Da bi dekoracija enterijera bila uspešna, ona mora da uzme u obzir kompoziciju.

Кompoziciju enterijera čini sve, od rasporeda zidova, nameštaja, do svih predmeta, odnosno objekata koji se nalaze u prostoru. Dobra dekoracija enterijera mora uključi i kompoziciju i praktičnost. S druge strane, manipulacijom bojama, svetlošću i senkama drastično može da se utiče kompoziciju unutrašnjeg prostora u kojem su već smešteni svi predmeti, odnosno objekti.

Rekli smo da dobra kompozicija ima neku svoju unutrašnju logiku. Ona može biti simetrična i asimetrična. Simetrična kompozicija imamo kada prostoriju možemo da podelimo na dve iste (ili skoro iste) polovine. Kod asimetrične kompozicije namerno narušavamo simetriju. Ustvari i tu enterijer pravimo po simetričnoj logici, da bismo na kraju nekim luckastim detaljem „prevarili“ strog zakon simetrije.

dekoracija enterijera
Simetrični enterijer
dekoracija enterijera
Asimetrična kompozicija

Da bismo dobili zanimljivu kompoziciju i da dekoracija enterijera bude interesantna, možemo da neke upečatljive boje ili oblike ponovimo više puta na više različitih mesta. Tako postižemo da kompozicija ima ritam. U arhitekturi se to radi ponavljanjem u nizu, recimo nizu stubova, ili niza prozora i sl. Kad je u pitanju dekoracija enterijera, to može recimo biti žuti jastuk, pa žuti luster, pa recimo žuta lampa na vitrini za knjige.

dekoracija enterijera
Ponavljanje formi kojom se postiže ritam

Osvetljenje je jako bitno kada je u pitanju dekoracija enterijera

Za osvetljenje se kaže da je četvrta dimenzija u arhitekturi, jer pravilnom i hrabrom upotrebom osvetljenja možete dramatično izmeniti unutrašnji prostor. Samim tiim osvetljenje je jako bitno za dekoraciju enterijera. Možete na primer učiniti da jedni zidovi nestanu, dok druge povećate i naglasite, ili možete razbiti monotonu površinu zida na više osvetljenih površina. Igrom svetlosti i senke možete napraviti vrlo uzbudljiv kontrast. U Americi i na Zapadu, gde je dizajn enterijera razvijen, razvila posebna grana – dizajn osvetljenja.

Osvetljenje možemo podeliti na opšte, namensko i akcentno osveljenje. Opšte osvetljenje nam pruža željeni nivo svetlosti u celoj prostoriji. Lusterima i lampama najčešće obezbeđujemo ovu vrstu osvetljenja. U zavisnosti od namene prostorije želećemo različit nivo opšteg osvetljenja. Obično ne želimo da opšte osvetljenje bude pretenciozno već da ravnomerno osvetljava prostor.

Namensko osvetljenje nam služi za obavljanje određenih radnji za koje nam treba drugačije osvetljenje od opšteg. Njime obično bolje osvetljavamo jedan deo prostorije. Recimo radna lampa, lampa za čitanje pored kreveta, osvetljenje za brijanje, šminkanje iznad ogledala su primeri namenskog osvetljenja.

dekoracija enterijera
Ogledalo, primer za namensko osvetljenje

Akcentnim osvetljenjem osvetljavamo određenu površinu koju želimo da naglasimo. Na primer to mogu biti slike na zidu ili vitrina sa knjigama. Akcentnim osvetljenjem koje “liže” celu površinu zida ili samo njegove delove, ostavljajući druge u mraku, možemo dramatično izmeniti prostor i napraviti mističan i uzbudljiv ambijent.

dekoracija enterijera
Primer akcentnog osvetljenja

Boje i dekoracija enterijera

Boje su najesencijalniji element dekoracije enterijera. Dobrim i znalačkim slaganjem boja svaki enterijer ćemo učiniti lepim i upečatljivim. Svaka boja ima svoju energetsku vrednost. Svaka boja izaziva određeni psihološki efekat. Veliki ruski slikar Vasilij Kandinski je govorio da čuje muziku kada gleda umetničku sliku, kao i da, sa druge strane, može da „naslika“ muzičku kompoziciju.

Nekoliko osnovnih podela moramo da znamo da bismo mogli lakše da baratamo bojama. Prvo. boje se dele na tople i hladne. Svi sigurno znaju da su tople boje one iz spektra boja koji proizvodi vatra, a hladne da su zelena, plava i sve boje i nijanse koje se nalaze u spektru između njih. Tople i hladne boje izazivaju različit psihološki efekat. S toga je jako važno napraviti dobar balans između toplih i hladnih boja.

Pored ovoga postoji podela na osnovne i izvedene boje. Osnovne boje su crvena, plava i žuta. One ne mogu da se dobiju mešanjem drugih boja, odnosno mešanjem ove tri mogu da se dobiju sve druge boje. Sve druge boje su izvedene jer mogu da se dobiju mešanjem ove tri (iako ovo u praksi ide malo drugačije, na primer u štampačima postoje 4 boje čijim se mešanjem dobijaju sve ostale, a to su: žuta, crna, tirkizna i jedna varijanta ljubičaste, te mnogi smatraju poslednje dve osnovnim bojama). Da bismo najlakše predstavili ceo spektar boja najčešće koristimo točak boja.

Teoretski gledano, crna i bela nisu boje jer je crna odsustvo svetlosti, pošto crna površina upija svu svetlost, dok bela odbija svu svetlost, odnosno ceo vidljivi spektar boja. Naravno mi vidimo crnu i belu kao boje i one isto izazivaju određeni psihološki efekat. Takođe, za projektovanje enterijera jako su nam bitne i neutralne boje. Neutralna boja je na primer siva, ali i sve druge boje koje su izbleđenje i slabog inteziteta.

Slaganje boja pri dekoraciji enterijera

točak boja
Slaganje boja na točku boja

Točak boja nam može pomoći kada pravimo dekorativnu šemu koju ćemo koristiti za našu dekoraciju enterijera. Postoji nekoliko pravila kako se slažu boje koristeći točak boja, koje bi bilo pametno poštovati, pogotovo ako nemate puno iskustva u dizajnu enterijera. Prvo, dekorativna šema ne bi trebalo da ima više od tri boje u jednoj prostoriji jer bi prostorija bila previše šarena (tu ne računam nijanse iste boje). Takođe, boje ne smeju da se „nadmeću između sebe“, već da se harmonično slažu.

Prvo pravilo slaganja boja pomoću točka boja zove se analogno. Uzmemo nekoliko boja koje stoje jedna pored druge. Na primer svetloplavu i zelenu, ili tamnoplavu i ljubičastu. Tako ćemo imati blagi i nenapadni kontrast. Drugo pravilo se zove monohromno, Tu koristimo više nijansi iste boje. Na primer svetloplavu i tamnoplavu. Tu treba da pazimo da nam enterijer ne izgleda monotono jer nećemo imati jak kontrast. Treće pravilo je da koristimo komplementarne boje. Komplementarne boje na točku boja stoje jedna nasuprot druge. Na primer crvena i zelena, ili narandžasta i plava. Jasno je da na ovaj način postižemo najjači kontrast.   

točak boja
Monohromno slaganje boja

Neutralne i jarke boje

Što se tiče neutralnih boja, one mogu da se slažu sa svakom bojom. Mogu sa drugom neutralnom ili sa bilo kojom jarkom bojom. Takođe, vrlo je bitno da jedna ista boja izgleda drugačije u zavisnosti koja je boja okružuje. Na primer ista nijansa crvene izgledaće manje crveno, a više recimo narandžasto ako je okružuje recimo jaka bordo, dok ako je okružuje bela izgledaće jarko crveno.

Od namene prostorije zavisi koje ćemo boje odabrati. Za spavaću sobu je bolje da odaberemo hladne ili neutralne boje, jer one deluju relaksirajuće. Zato za dečiju sobu možemo koristiti žive i tople boje. Pri tom, kada osmišljavamo kompoziciju i dekorativnu šemu moramo uzeti u obzir boje koje već postoje i koje nećemo menjati. Na primer ako imamo parket moramo računati da nam je pod već u žutosmeđoj boji, pa ćemo sa tom bojom slagati ostale boje.

projektovanje enterijera
Enterijer jakih kontrasta

Trebamo biti oprezni sa toplim jarkim bojama, kao što je na primer crvena ili žuta, jer ako je upotrebljavamo na prevelikoj površini delovaće napadno posle nekog vremena. Međutim, ako otvaramo lokal, recimo kafić i znamo da će ljudi provoditi u njemu, na primer, ne duže od sat vremena, onda ćemo možda baš želeti da ostavimo na naše goste upečatljiv utisak jarkim bojama.  

dizajniranje enterijera
Enterijer u neutralnim nijansama

Šta je fokalna tačka i zašto je bitna za dekoraciju enterijera?

Za kompoziciju je jako bitno da neke detalje više istaknemo od drugih. Ne možemo sve da istaknemo. Dobar je savet da su nam veće površine zidova u nekoj neutralnoj boji, a da je neki detalj ili objekat (deo nameštaja, jastuk, slika, ukrasni predmet, biljka) u jarkoj upečatljivoj boji. Tako postižemo fokalnu tačku na koju se oko uvek prvo zaustavi. To nam je najlepši i najupečatljiviji deo prostorije i treba da se nalazi tamo gde svi mogu najlakše da ga vide.

Kamin kao fokalna tačka

Pravilo je da nema pravila

Što se ostalih pravila koje smo gore naveli tiče – pravilo je da nema pravila. Što ste kreativniji i sigurniji u sebe, to više možete da kršite pravila i verovatno ćete dobiti zanimljiviji i originalniji enterijer. Ideje za uredjenje enterijera ne treba sputavati. Što naš narod kaže ”pravila su tu da se krše”.

Međutim ukoliko niste 100% sigurni kako će izgledati ono što ste zamislili i nemate baš puno iskustva kada je pitanju projektovanje enterijera, pametno bi bilo da potražite pomoć dizajnera enterijera. On će vam pomoći da definišete svoje zamisli i izraditi 3D model vašeg budućeg enterijera. Njega onda možete da menjati prema vašim željama sve dok ne dođete do onoga što vam se najviše sviđa.   

Stilovi u enterijeru, koji da odaberemo

Koji su novi stilovi u enterijeru? Da li da se odlučimo za neki od retro stilova? Ili da ne eksperimentišemo i svoj dom uredimo u običnom, klasičnom stilu?

stilovi u enterijeru
Stilovi u enterijeru

Najšarmantniji stilovi u enterijeru – pariski retro stil

Zašto se još naziva pariskim? U starom zaštićenom jezgru Pariza, gde se turisti obično smeštaju, neke stare zgrade su, pored spoljnog izgleda, zadržale i manje više autentičan enterijer s kraja XIX veka. Ovaj ambijent  vas šarmira koliko i sam Pariz.  Odmah poželite da imate krevet od kovanog gvožđa, jednostavne drvene stolice sa tu i tamo oguljenom bojom, tako da se vidi tekstura drveta, stare ormare od punog drveta, kuhinjske vitrine sa staklenim vratima, luster od izuvijanog kovanog gvožđa.

stilovi u enterijeru
Pariski retro enterijer

Ovaj retro stil je istovremeno rustičan i romantičan. Poseduje jedinstven šarm, ali nije kitnjast. Sada gotovo u svim velikim tržnim centrima nameštaja možete da vidite na primer noćni stočić sa jarećim nogama, ili repliku fenjera. Boja je najčešće bela i namerno izguljena na pojedinim mestima. Koliko god to simpatično izgledalo meni se ne dopada jer se vidi da je tek izašlo iz fabrike. Suviše je fensi, mada poneki takav predmet može da bude lep detalj u vašem enterijeru.

Klasični stil enterijera

Šta reći za klasičan stil…  Klasičan stil nikada nije izlazio iz mode, mada se uvek po malo menjao u skladu sa vremenom. Daleko najviše enterijera je uređeno u klasičnom stilu. Klasičan stil je predvidiv, dakle svojstven je onima koji ne vole da eksperimentišu. Naravno klasični stil ima puno varijacija i menjao se u skladu sa vremenom. Ukoliko je previše kitnjast mogli bismo ga okarakterisati kao malograđanski. Ukoliko je previše retro, mnogi će za njega u žargonu reći da je „babski“.

stilovi u enterijeru
Klasični stil u enterijeru

Primer za klasični enterijer je recimo stan porodice iz serije “Bolji život”. Nameštaj ovog stila odlikuju zakrivljenje forme uz bogatu dekoraciju. Drvo je najčešće bojeno u tamnu boju. Simpo je recimo proizvodio ovakav nameštaj. Danas je ovaj nameštaj malo modernizovan, pod uticajem skandinavskog stila, ali su glavne karakteristike ostale iste.

Ogromna većina nas je odrasla u ovakvom prostoru.  On nam se urezao u memoriju i većina nas nesvesno uređuje svoj prostor, reprodukujući svoj doživljaj enterijera iz detinjstvu. Pogotovo oni koji nisu previše razmišljali o enterijeru i koji žele da urede svoj dom na tzv. standardan, uobičajen način. Zato ovaj stil opstaje i uvek će opstajati (uz naravno promene koje prate vreme i modu) jer se prenosi „sa kolena na koleno“.

Moderni i savremeni stilovi u enterijeru

A sada konačno da vidimo koji su moderni i savremeni stilovi u enterijeru. I moderni i savremeni stilovi u enterijeru imaju neke osnovne slične odlike. To su pre svega čisti geometrijski oblici i svedene površine. Lepota je viđena u samoj geometriji oblika. Jednom rečju jednostavnost. Ljudi kojima se dopadaju ovakni stilovi u enterijeru, kako oni danas tako i oni iz sredine 20-tog veka, žele da raskinu sa svim što je zastarelo, klasično i što je postalo dosadno. Oni prate modu i gledaju u budućnost. Oni nisu konzervativni ljudi, već su raduju promenama.

Moderni stilovi u enterijeru i dizajnu uopšte vuku svoje korene iz umetničke avangarde u Evropi s početka 20-tog veka, pre svega iz škole Bauhausa. Budući da u Evropi u to vreme nije bilo mogućnosti da se ovakav dizajn i uopšte način viđenja lepog proširi, on je nakon drugog svetog rata našao vrlo plodno tle u Americi. Masovna i jeftina proizvodnja omogućila je da kućni predmeti i nameštaj ovog stila uđu u domove građana srednje klase. Naravno, sam dizajn je puno komercijalizovan i promenjen u odnosu na svoje korene i u nekim slučajevima se približio kiču.

Moderni stil enterijera sredine XX veka

Sam doživljaj modernog bio je 50-tih drugačiji nego danas (danas ovaj stil američki enterijeristi zovu “retro stil sredine XX veka”). Pošto je tadašnja američka i zapadnoevropska javnost bila zaluđena trkom sa SSSR-om oko osvajanja Svemira, a istovremeno je vladala NLO histerija, svi su bili opčinjeni svemirskim imidžom. Predmeti su bili sferičnog i kapsulastog ili nekog drugog geometrijskog oblika. Površine su bile glatke i svedene. Masovno se koristila plastika, što je značajno pojeftinilo proizvodnju. Boje su bile čiste i jake. Uopšte, tada je bilo sve šareno. Sa druge strane dizajn je bio maksimalno u funkciji praktičnosti.

stilovi u enterijeru
Vernerova stolica. Prvi komad nameštaja u celosti od plastike.

Ambijent modernog stila 50-tih mi je interesantan, vedar, šaren i blesav. On je 60-tih i 70-tih, pojavom hipi pokreta postajao sve šareniji i luckastiji. U modu su se vratile psihodelične šare i dezeni svojstveni umetničkom pokretu Art Nuvo-a s kraja XIX i početka XX veka. Sva ta pretrpanost i šarenilo enterijera dovelo je već 70-tih do reakcije u dizajnu i umetnosti. Usledio je novi moderan pokret, koji u svojim mnogim varijantama vlada i do dan danas, a to je minimalizam.

Minimalistički enterijer

Domovi u stilu minimalizma pripadaju pre svega bogatim ljudima. Prostorije su velike, sa ogromnim prozorima. Tačnije, čitave strane su transparentne. Tako se prostor dramatično povećava. Takođe, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postaje fluidna, odnosno spoljašnji prostor se uvodi u unutrašnji. Sa druge strane nameštaja i uopšte stvari u prostorijama ima malo što dodatno povećava prostor. Sam dizajn nameštaja je ima krajnje svedenu formu. Njegove površine su glatke, hladne, bez ikakvih ukrasa. Boja koja apsolutno dominira minimalističkim enterijerom je bela, a kontrast su joj najčešće crna i siva.

minimalizam
Moderni stilovi u enterijeru – minimalizam

Industrijski stil

Jedna od varijanti minimalističkog stila je industrijski stil. Kod industrijskog stila izlaže se ono što se inače ranije sakrivalo. Tako se na primer izlažu zidovi od betona. Smatra se da je struktura betona sama po sebi lepa i da je ne treba skrivati. Takođe, izlažu se zidovi od cigle i to tako da se ne skrivaju njene prirodne nepravilnosti i oštećenja. Po plafonu izlažu se cevi, metalne kontrukcije, kablovi i druge instalacije. Brutalnosti ovih izloženih materijala i utisku nedovršenosti koji oni ostavljaju, kontrast su velike biljke. One unose nežnost i prirodu. Puno se vodi računa o i veštačkom osvetljenju jer sa pravim osvetljenjem ovaj kontrast postaje zaista dramatičan. U ovom stilu su ranije često bili umetnički ateljeji u Njujorku (tako je i postao popularan). Danas se ovako češće uređuje poslovni prostor, a ređe dom.

 Industrijski stil u enterijeu

Industrijski stil u enterijeu

Parola minimalizma glasi “manje je više”. Ona zaista dobro definiše ovaj stil. Ambijent koji pravi minimalistički enterijer ostavlja utisak monumentalnosti, bogatstva, sterilnosti i praznoće. Minimalistički ambijent definitivno ne ostavlja utisak topline i ušuškanosti. Minimalizam u dizajnu enterijera dostigao je svoj vrhunac 90- tih. Dalja evolucija minimalističkog enterijera išla je u pravcu ublažavanja tog hladnog utiska i mešanju sa drugim stilovima. Više se koriste tople boje, kao i tekstura organskih materijala – drveta na primer.

Tako danas, savremeni stilovi u enterijeru obuhvataju mnoštvo varijacija na temu minimalizma. Kao što rekoh, i dalje su prostorije otvorene velikim prozorima, i dalje je nameštaj jednostavan, površine su mu svedene, ali nije toliko hladan, jer se pravi od organskih materijala (čija se tekstura rado izlaže i to se naziva Skandinavski stil). Od boja i dalje dominira bela, ali se rado koriste i druge boje.

Da li je dobro da se stilovi u enterijeru mešaju?

Minimalizam je postao toliko rasprostranjen da su neke njegove odlike ušle i u druge stilove u enterijeru. Tako je na primer danas teško urediti enterijer u originalnom vintiage stilu, a da nema nekih premisa minimalizma. S druge strane minimalizam se prilagođava različitim afinitetima, narativima i doživljajima lepog. Na primer, neko voli da mu enterijer, pored toga što je moderan izgleda i glamurozno. Često se onda u enterijer, koji je u osnovi moderan i minimalistički, dodaju npr. teške zavese, bogate strukture, veliki šareni jastuci i prekrivači, veliki lusteri složenih geometrija uzeti iz Art Deko stila.

Takođe, savremeni enterijer odlikuje mešanje više stilova. Tako imamo, na primer, japandi stil. Japandi stil predstavlja mešavinu skandinavskog stila i japanskog tradicionalnog stila enterijera. Ovaj stil je meni interesantan, zato što hladnoća jednog savremenog stila ublažena toplinom jednog starog, tradicionalnog stila sa Dalekog istoka, koji istovremeno deluje vrlo futuristički. Ono što je još zajedničko svakoj varijanti savremenog stila jeste unošenje što više zelenila u prostor. Jednostavno, biljke oplemenjuju prostor. Čoveku koji živi u velikom gradu potrebno je da, koliko toliko, odmori čula od svega što jedan veliki grad proizvodi i opusti se u miru svog doma u koji je uneo deo prirode. Kao primer za japandi stil pogledajte ovaj zanimljiv video o kući Marije Šarapove.

stilovi u enterijeru
Mešavina industrijskog i retro stila

Danas, ukoliko uređujete svoj enterijer, nema nikakve potrebe da se držite striktno jednog stila. Ako uredite prostor striktno u jednom stilu, takav enterijer neće imati vaš lični pečat. Uredite prostor onako kako vama najviše prija, tako da vas najbolje predstavlja i da za vas ima značenje. Mešanje stilova je poželjno, ali treba biti oprezan, jer je spajanjem nespojivog lako preći u kič. Za kombinovanje različitih stilova potrebno je imati i ukusa i iskustva i treba znati tačno šta se želi.