Nekoliko stilova enterijera

Ako se upustite da istražujete o stilovima enterijera, verovatno ćete najpre naići na američke enterijeriste koji govore o 5, 6 ili čak 10 i više stilova enterijera. Ja mislim da oni svaku malo  veću varijaciju jednog stila proglašavaju novim stilom. Retko ko uredi enterijer striktno u jednom stilu. Gotovo uvek ljudi mešaju više stillova u skladu sa svojim afinitetima.

Moje mišljenje je (ne želim da tvrdim da je sigurno ispravno) da postoje tri osnovne vrste stilova enterijera. To su: starinski ili vintidž, ili kako ga još zovu, pariski vintidž stil, zatim klasični stil i savremeni stil (ovaj poslednji je prošao kroz bezbroj varijacija i od – 50-tih godina XX – tog veka – stalno se menja, a korene vuče iz Bauhaus dizajna i Art Deko-a). Suštinski ljudi uređuju svoja 4 zida ili u retro stilu, što je svojevrsan vid avangarde jer se razlikuje od uobičajenog, ili u klasičnom stilu jer ne žele da eksperimentišu sa enterijerom, niti da se previše razlikuju od drugih, već da imaju manje više uobičajen dom, ili u savremenom/modernom stilu jer vole sve što je moderno i futuristično. Naravno, najčešće enterijeri imaju elemente sva tri stila.

Da krenemo prvo od pariskog vintidž stila. Ovaj stil je u poslednje vreme postao veoma popularan (više u Evropi nego u Americi), odnosno vratio se u modu, jer su se ljudi uželeli zanatskog dizajna i zanatske obrade materijala. Takvi predmeti su pravi kontrast industrijskim proizvodima, s obzirom svaki izgleda kao unikat i kao da ima “dušu”. Dizajn nameštaja i kućnih predmeta ovog stila star je više od 100 godina, a mogli ste ranije da ga vidite uglavnom samo na selu, gde se najduže zadržao.

pariski stil                                                         Pariski stil

Zašto se još naziva pariskim? U starom zaštićenom jezgru Pariza, gde se turisti obično smeštaju, neke stare zgrade su, pored spoljnog izgleda, zadržale i manje više autentičan enterijer s kraja XIX veka. Ovaj ambijent  vas šarmira koliko i sam Pariz.  Odmah poželite da imate krevet od kovanog gvožđa, jednostavne drvene stolice sa tu i tamo oguljenom bojom, tako da se vidi tekstura drveta, stare ormare od punog drveta, kuhinjske vitrine sa staklenim vratima, luster od izuvijanog kovanog gvožđa.

Ovaj retro stil je istovremeno rustičan, romantičan, poseduje jedinstven šarm, ali nije kitnjast. Sada gotovo u svim velikim tržnim centrima nameštaja možete da vidite na primer noćni stočić sa jarećim nogama ili repliku fenjera. Boja je najčešće bela i namerno izguljena na pojedinim mestima. Koliko god to simpatično izgledalo meni se ne dopada jer se vidi da je tek izašlo iz fabrike, suviše je fensi, mada poneki takav predmet može da bude lep detalj u vašem enterijeru.

Šta reći za klasičan stil…  Klasičan stil nikada nije izlazio iz mode, mada se uvek po malo menjao u skladu sa vremenom. Daleko najviše enterijera je uređeno u klasičnom stilu. Klasičan stil je predvidiv, dakle svojstven je onima koji ne vole da eksperimentišu. Naravno klasični stil ima puno varijacija i menjao se u skladu sa vremenom. Ukoliko je previše kitnjast mogli bismo ga okarakterisati kao malograđanski. Ukoliko je previše retro, mnogi će za njega u žargonu reći da je „babski“.

              klasični stil                                          Klasični stil

U svakom slučaju nameštaj klasičnog stila je skoro uvek tamno braon boje na bordo i oker, nije geometrijskog i svedenog oblika, već ima fino zakrivljene crte, neretko je dekorisan rezbarenjem. Stilski nameštaj, kakav je recimo proizvodio Simpo, odgovara ovom stilu. Tepisi su obavezni. Oni su bogato dekorisani, sa resama ili bez, a najčeća boja osnove je crvena. Vitrine sa knjigama gde stoje i ukrasni predmeti imaju staklena vrata. Zidovi su ili beli ili bež do oker boje, ali često su zalepljene tapete u raznim dezenima. Svi se sećamo serije Bolji život. Enterijer stana glavne porodice u seriji je u jednoj od tipičnih varijanti klasičnog stila.

Ogromna većina nas je odrasla u ovakvom prostoru.  On nam se urezao u memoriju i većina nas nesvesno uređuje svoj prostor, reprodukujući svoj doživljaj enterijera iz detinjstvu. Pogotovo oni koji nisu previše razmišljali o enterijeru i koji žele da urede svoj dom na tzv. standardan, uobičajen način. Zato ovaj stil opstaje i uvek će opstajati (uz naravno promene koje prate vreme i modu) jer se prenosi „sa kolena na koleno“.  

A sada konačno da pređemo na moderni i savremeni stil. I moderni i savremeni stil u dizajnu enterijera imaju neke osnovne slične odlike. To su pre svega čisti geometrijski oblici i svedene površine. Lepota je viđena u samoj geometriji oblika. Jednom rečju jednostavnost. Ljudi koji uređuju svoj prostor u ovom stilu, kako oni danas tako i oni iz sredine 20-tog veka, žele da raskinu sa svim što je zastarelo, klasično i što je postalo dosadno. Oni prate modu i gledaju u budućnost. Oni nisu konzervativni ljudi, već su raduju promenama.

Moderni stil dizajna i enterijera vuče svoje korene iz umetničke avangarde u Evropi s početka 20-tog veka, pre svega iz škole Bauhausa. Budući da u Evropi u to vreme nije bilo mogućnosti da se ovakav dizajn i uopšte način viđenja lepog proširi, on je nakon drugog svetog rata našao vrlo plodno tle u Americi. Masovna i jeftina proizvodnja omogućila je da kućni predmeti i nameštaj ovog stila uđu u domove građana srednje klase. Naravno, sam dizajn je puno komercijalizovan i promenjen u odnosu na svoje korene i u nekim slučajevima se približio kiču.

Sam doživljaj modernog bio je 50-tih drugačiji nego danas. Pošto je tadašnja američka i zapadnoevropska javnost bila zaluđena trkom sa SSSR-om oko osvajanja Svemira, a istovremeno je vladala NLO histerija, svi su bili opčinjeni svemirskim imidžom. Predmeti su bili sferičnog i kapsulastog ili nekog drugog geometrijskog oblika. Površine su bile glatke i svedene. Masovno se koristila plastika, što je značajno pojeftinilo proizvodnju. Boje su bile čiste i jake. Uopšte, tada je bilo sve šareno. Sa druge strane dizajn je bio maksimalno u funkciji praktičnosti.

                              Vernerova stolica

Ambijent modernog stila 50-tih mi je interesantan, vedar, šaren i blesav. On je 60-tih i 70-tih, pojavom hipi pokreta postajao sve šareniji i luckastiji. U modu su se vratile psihodelične šare i dezeni svojstveni umetničkom pokretu Art Nuvo-a s kraja XIX i početka XX veka. Sva ta pretrpanost i šarenilo enterijera dovelo je već 70-tih do reakcije u dizajnu i umetnosti. Usledio je novi moderan pokret, koji u svojim mnogim varijantama vlada i do dan danas, a to je minimalizam.

Domovi u stilu minimalizma pripadaju pre svega bogatim ljudima. Prostorije su velike, sa ogromnim prozorima. Tačnije, čitave strane su transparentne. Tako se prostor dramatično povećava. Takođe, granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postaje fluidna, odnosno spoljašnji prostor se uvodi u unutrašnji. Sa druge strane nameštaja i uopšte stvari u prostorijama ima malo što dodatno povećava prostor. Sam dizajn nameštaja je ima krajnje svedenu formu. Njegove površine su glatke, hladne, bez ikakvih ukrasa. Boja koja apsolutno dominira minimalističkim enterijerom je bela, a kontrast su joj najčešće crna i siva.

                               Minimalistički enterijer

Jedna od varijanti minimalističkog stila je industrijski stil. Kod industrijskog stila izlaže se ono što se inače ranije sakrivalo. Tako se na primer izlažu zidovi od betona. Smatra se da je struktura betona sama po sebi lepa i da je ne treba skrivati. Takođe, izlažu se zidovi od cigle i to tako da se ne skrivaju njene prirodne nepravilnosti i oštećenja. Po plafonu izlažu se cevi, metalne kontrukcije, kablovi i druge instalacije. Brutalnosti ovih izloženih materijala i utisku nedovršenosti koji oni ostavljaju, kontrast su velike biljke. One unose nežnost i prirodu. Puno se vodi računa o i veštačkom osvetljenju jer sa pravim osvetljenjem ovaj kontrast postaje zaista dramatičan. U ovom stilu su ranije često bili umetnički ateljeji u Njujorku (tako je i postao popularan). Danas se ovako češće uređuje poslovni prostor, a ređe dom.

industrijski stil

                                          Industrijski stil

Parola minimalizma glasi “manje je više”. Ona zaista dobro definiše ovaj stil. Ambijent koji pravi minimalistički enterijer ostavlja utisak monumentalnosti, bogatstva, sterilnosti i praznoće. Minimalistički ambijent definitivno ne ostavlja utisak topline i ušuškanosti. Minimalizam u dizajnu enterijera dostigao je svoj vrhunac 90- tih. Dalja evolucija minimalističkog enterijera išla je u pravcu ublažavanja tog hladnog utiska i mešanju sa drugim stilovima. Više se koriste tople boje, kao i tekstura organskih materijala – drveta na primer.

Tako danas, pod savremenim stilom spada mnoštvo varijacija minimalizma. Kao što rekoh, i dalje su prostorije otvorene velikim prozorima, i dalje je nameštaj jednostavan, površine su mu svedene, ali nije toliko hladan, jer se pravi od organskih materijala (čija se tekstura rado izlaže i to se naziva Skandinavski stil). Od boja i dalje dominira bela, ali se rado koriste i druge boje.

Minimalizam je postao toliko rasprostranjen da su neke njegove odlike ušle i u druge stilove. Tako je na primer danas teško urediti enterijer u originalnom vintidž stilu, a da nema nekih premisa minimalizma. S druge strane minimalizam se prilagođava različitim afinitetima, narativima i doživljajima lepog. Na primer, neko voli da mu enterijer, pored toga što je moderan izgleda i glamurozno. Često se onda u enterijer, koji je u osnovi moderan i minimalistički, dodaju npr. teške zavese, bogate strukture, veliki šareni jastuci i prekrivači, veliki lusteri složenih geometrija.

Takođe, savremeni enterijer odlikuje mešanje više stilova. Tako imamo, na primer, japandi stil. Japandi stil predstavlja mešavinu skandinavskog stila i japanskog tradicionalnog stila enterijera. Ovaj stil je meni interesantan, zato što hladnoća jednog savremenog stila ublažena toplinom jednog starog, tradicionalnog stila sa Dalekog istoka, koji istovremeno deluje vrlo futuristički. Ono što je još zajedničko svakoj varijanti savremenog stila jeste unošenje što više zelenila u prostor. Jednostavno, biljke oplemenjuju prostor. Čoveku koji živi u velikom gradu potrebno je da, koliko toliko, odmori čula od svega što jedan veliki grad proizvodi i opusti se u miru svog doma u koji je uneo deo prirode. Kao primer za japandi stil pogledajte ovaj zanimljiv video o kući Marije Šarapove.

                       Mešavina industrijskog i retro stila

Danas, ukoliko uređujete svoj enterijer, nema nikakve potrebe da se držite striktno jednog stila. Ako uredite prostor striktno u jednom stilu, takav enterijer neće imati vaš lični pečat. Uredite prostor onako kako vama najviše prija, tako da vas najbolje predstavlja i da za vas ima značenje. Mešanje stilova je poželjno, ali treba biti oprezan, jer je spajanjem nespojivog lako preći u kič. Za kombinovanje različitih stilova potrebno je imati i ukusa i iskustva i treba znati tačno šta se želi

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *