Svetlost, boje i kompozicija

Svako ko razmišlja o unutrašnjem prostoru svesno želi da njegovim uređenjem postigne estetsku vrednost. Estetska vrednost koju poseduje enterijer ima direktnu vezu sa iskustvom koje nam pruža prilikom njegovog posmatranja. Ako nam pruža zadovoljstvo u osnovi našeg iskustva, pa uživamo u proporciji, eleganciji, harmoniji ili jedinstvu formi-kaže se da ima pozitivnu estetsku vrednost. Suprotno tome je negativna estetska vrednost koja izaziva nezadovoljstvo, podsmeh ili gnušanje. Često takve enterijere još nazivamo kičastim.

Da bi se došlo do estetske vrednosti najvažnije je postići dobru kompoziciju. Kompozicija je suština svake vizuelne umetnosti. Ona mora, s jedne strane da bude čvrsta i povezana, da ima svoju unutrašnju logiku i neki svoj narativ, a sa druge strane da bude zanimljiva i intrigantna. Da bi neko bio dobar dizajner enterijera, on mora da ima osećaj za kompoziciju i da stalno razmišlja o njoj.

Кompoziciju enterijera čini sve, od rasporeda zidova, nameštaja, do svih predmeta, odnosno objekata koji se nalaze u prostoru. Dizajner enterijera mora da dobru kompoziciju i praktičnost ukopi u jednu celinu. S druge strane, manipulacijom bojama, svetlošću i senkama drastično može da se utiče kompoziciju unutrašnjeg prostora u kojem su već smešteni svi predmeti, odnosno objekti.

Najpre ću govoriti o veštačkom svetlu, tj. osvetljenju. Za osvetljenje se kaže da je četvrta dimenzija u arhitekturi, jer pravilnom i hrabrom upotrebom osvetljenja možete dramatično izmeniti unutrašnji prostor. Možete na primer učiniti da jedni zidovi nestanu, dok druge povećate i naglasite, ili možete razbiti monotonu površinu zida na više osvetljenih površina. Igrom svetlosti i senke možete napraviti vrlo uzbudljiv kontrast. U Americi i na Zapadu, gde je dizajn enterijera razvijen, razvila posebna grana – dizajn osvetljenja.

Osvetljenje možemo podeliti na opšte, namensko i akcentno osveljenje. Opšte osvetljenje nam pruža željeni nivo svetlosti u celoj prostoriji. Lusterima i lampama najčešće obezbeđujemo ovu vrstu osvetljenja. U zavisnosti od namene prostorije želećemo različit nivo opšteg osvetljenja. Obično ne želimo da opšte osvetljenje bude pretenciozno već da ravnomerno osvetljava prostor.

Namensko osvetljenje nam služi za obavljanje određenih radnji za koje nam treba drugačije osvetljenje od opšteg. Njime obično bolje osvetljavamo jedan deo prostorije. Recimo radna lampa, lampa za čitanje pored kreveta, osvetljenje za brijanje, šminkanje iznad ogledala su primeri namenskog osvetljenja.

Primer namenskog osvetljenja

Akcentnim osvetljenjem osvetljavamo određenu površinu koju želimo da naglasimo. Na primer to mogu biti slike na zidu ili vitrina sa knjigama. Akcentnim osvetljenjem koje “liže” celu površinu zida ili samo njegove delove, ostavljajući druge u mraku, možemo dramatično izmeniti prostor i napraviti mističan i uzbudljiv ambijent.

Primer akcentnog osvetljenja

Pitanje boja je više nego kompleksno i samo na tu temu bi mogao da se napravi poseban blog. Ovde ću reći samo par opštih i osnovnih stvari iz teorije boja i dati nekoliko saveta oko upotrebe boja u enterijeru, a verovatno ću ponovo i to obimnije pisati o bojama u nekom od narednih postova.

Boje su najesencijalniji element kompozicije. Dobrim i znalačkim slaganjem boja svaki enterijer ćemo učiniti lepim i upečatljivim. Svaka boja ima svoju energetsku vrednost. Svaka boja izaziva određeni psihološki efekat. Veliki ruski slikar Vasilij Kandinski je govorio da čuje muziku kada gleda umetničku sliku, kao i da, sa druge strane, može da „naslika“ muzičku kompoziciju.

Nekoliko osnovnih podela moramo da znamo da bismo mogli lakše da baratamo bojama. Prvo. boje se dele na tople i hladne. Svi sigurno znaju da su tople boje one iz spektra boja koji proizvodi vatra, a hladne da su zelena, plava i sve boje i nijanse koje se nalaze u spektru između njih. Tople i hladne boje izazivaju različit psihološki efekat. S toga je jako važno napraviti dobar balans između toplih i hladnih boja.

Teoretski gledano, crna i bela nisu boje jer je crna odsustvo svetlosti, pošto crna površina upija svu svetlost, dok bela odbija svu svetlost, odnosno ceo vidljivi spektar boja. Naravno mi vidimo crnu i belu kao boje i one isto izazivaju određeni psihološki efekat. Takođe, za dizajn enterijera jako su nam bitne i neutralne boje. Neutralna boja je na primer siva, ali i sve druge boje koje su izbleđenje i slabog inteziteta.

Pored ovoga postoji podela na osnovne i izvedene boje. Osnovne boje su crvena, plava i žuta. One ne mogu da se dobiju mešanjem drugih boja, odnosno mešanjem ove tri mogu da se dobiju sve druge boje. Sve druge boje su izvedene jer mogu da se dobiju mešanjem ove tri (iako ovo u praksi ide malo drugačije, na primer u štampačima postoje 4 boje čijim se mešanjem dobijaju sve ostale, a to su: žuta, crna, tirkizna i jedna varijanta ljubičaste, te mnogi smatraju poslednje dve osnovnim bojama). Da bismo najlakše predstavili ceo spektar boja najčešće koristimo točak boja.

Slaganje boja na točku boja

Točak boja nam može pomoći kada pravimo dekorativnu šemu koju ćemo koristiti za naš enterijer. Postoji nekoliko pravila kako se slažu boje koristeći točak boja, koje bi bilo pametno poštovati, pogotovo ako nemate puno iskustva u dizajnu enterijera. Prvo, dekorativna šema ne bi trebalo da ima više od tri boje u jednoj prostoriji jer bi prostorija bila previše šarena (tu ne računam nijanse iste boje). Takođe, boje ne smeju da se „nameću između sebe“, već da se harmonično slažu.

Prvo pravilo slaganja boja pomoću točka boja zove se analogno. Uzmemo nekoliko boja koje stoje jedna pored druge. Na primer svetloplavu i zelenu, ili tamnoplavu i ljubičastu. Tako ćemo imati blagi i nenapadni kontrast. Drugo pravilo se zove monohromno, Tu koristimo više nijansi iste boje. Na primer svetloplavu i tamnoplavu. Tu treba da pazimo da nam enterijer ne izgleda monotono jer nećemo imati jak kontrast. Treće pravilo je da koristimo komplementarne boje. Komplementarne boje na točku boja stoje jedna nasuprot druge. Na primer crvena i zelena, ili narandžasta i plava. Jasno je da na ovaj način postižemo najjači kontrast.   

Monohromno slaganje boja

Što se tiče neutralnih boja, one mogu da se slažu sa svakom bojom. Mogu sa drugom neutralnom ili sa bilo kojom jarkom bojom. Takođe, vrlo je bitno da jedna ista boja izgleda drugačije u zavisnosti koja je boja okružuje. Na primer ista nijansa crvene izgledaće manje crveno, a više recimo narandžasto ako je okružuje recimo jaka bordo, dok ako je okružuje bela izgledaće jarko crveno.

Od namene prostorije zavisi koje ćemo boje odabrati. Za spavaću sobu je bolje da odaberemo hladne ili neutralne boje, jer one deluju relaksirajuće. Zato za dečiju sobu možemo koristiti žive i tople boje. Pri tom, kada osmišljavamo kompoziciju i dekorativnu šemu moramo uzeti u obzir boje koje već postoje i koje nećemo menjati. Na primer ako imamo parket moramo računati da nam je pod već u žutosmeđoj boji, pa ćemo sa tom bojom slagati ostale boje.

Enterijer jakih kontrasta

Trebamo biti oprezni sa toplim jarkim bojama, kao što je na primer crvena ili žuta, jer ako je upotrebljavamo na prevelikoj površini delovaće napadno posle nekog vremena. Međutim, ako otvaramo lokal, recimo kafić i znamo da će ljudi provoditi u njemu, na primer, ne duže od sat vremena, onda ćemo možda baš želeti da ostavimo na naše goste upečatljiv utisak jarkim bojama.  

Enterijer u neutralnim nijansama

Za kompoziciju je jako bitno da neke detalje više istaknemo od drugih. Ne možemo sve da istaknemo. Dobar je savet da su nam veće površine zidova u nekoj neutralnoj boji, a da je neki detalj ili objekat (deo nameštaja, jastuk, slika, ukrasni predmet, biljka) u jarkoj upečatljivoj boji. Tako postižemo fokalnu tačku na koju se oko uvek prvo zaustavi. To nam je najlepši i najupečatljiviji deo prostorije i treba da se nalazi tamo gde svi mogu najlakše da ga vide.

Kamin kao fokalna tačka

Da bismo dobili zanimljivu kompoziciju dobro je da neke upečatljive boje ili oblike ponovimo više puta na više različitih mesta. Tako postižemo da kompozicija ima ritam. U arhitekturi se to radi postavljanjem, recimo niza stubova, ili niza prozora i sl. U enterijeru to može recimo biti žuti jastuk na ugaonoj garnituri, pa žuti luster koji visi sa plafona, pa recimo žuta lampa na vitrini za knjige koja je na suprotnoj strani prostorije od pomenute garniture.

Ponavljanje formi kojom se postiže ritam

Rekli smo da dobra kompozicija ima neku svoju unutrašnju logiku. Ona može biti simetrična i asimetrična. Simetrična kompozicija je kada prostoriju možemo da podelimo na dve iste (ili skoro iste) polovine. Kod asimetrične kompozicije namerno narušavamo simetriju. Ustvari i tu enterijer pravimo po simetričnoj logici, da bismo na kraju nekim luckastim detaljem „prevarili“ strog zakon simetrije. Meni lično je takav enterijer zanimljiviji jer ima u sebi nešto neočekivano. “

Simetrični enterijer
Asimetrična kompozicija

Što se ostalih pravila koje sam gore naveo tiče – pravilo je da nema pravila. Što ste kreativniji i sigurniji u sebe, to više možete da kršite pravila i verovatno ćete dobiti zanimljiviji i originalniji enterijer. Što naš narod kaže ”pravila su tu da se krše”.

Međutim ukoliko niste 100% sigurni kako će izgledati ono što ste zamislili i nemate baš puno iskustva u uređivanju enterijera, pametno bi bilo da potražite pomoć dizajnera enterijera, koji će vam pomoći da definišete svoje zamisli i uz pomoć kompijuterskog programa izraditi 3D sliku vašeg budućeg enterijera, koju onda može da menja prema vašim željama sve dok ne dođete do onoga što vam se najviše sviđa.   

Kao što sam gore već napisao, dobar enterijer mora pre svega biti praktičan, pa tek onda estetski kvalitetan. Nameštaj i drugi objekti ne smeju da ometaju kretanje, niti da onemogućavaju uobičajene pokrete. Osnovno pravilo ergonomije je da minimum prostora između objekata gde ljudi prolaze iznosi 90 cm. Između stola i stolice mora biti 60 cm, isto kao i između plakara i kreveta itd. Hodnik gde se očekuje da se ljudi mimoilaze treba da bude širok 120cm ili vise. Nezavisno od naših dizajnerskih zamisli, ova pravila ergonomije treba uvek poštovati.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *