Bauhaus

Ako o Bauhausu hoćete da na brzino nešto saznate na internetu najčešće će te pročitati da je to pravac u arhitekturi i dizajnu nastao pre 100 godina u Vajmaru, da ga karakterišu jednostavnost i praktičnost, kao i da je izvršio veliki uticaj na savremene stilove u dizajnu.

                                     Bauhaus enterijer

Bauhaus je pre svega avangardni umetnički pokret u Nemačkoj nastao nakon I svetskog rata, poput avangardnih pokreta u drugim evropskim zemljama tog vremena. Tako je, na primer, u Rusiji u to vreme postojala Ruska avangarda, odnosno Konstruktivizam u slikarstvu, u Francuskoj i Belgiji je nastao Art Nuvo i brzo se proširio po drugim zemljama, premda je nešto kasnije u celoj Evropi u arhitekturi i dizajnu enterijera zavladao moderni glamurozni stil – Art Deko. Ovde ne treba zaboraviti ni moderni pokret u Holandiji – De stijl. Kod nas (u tadašnjoj Kraljevini SHS) postojao je čuveni avangardni umetnički pokret Zenitizam, okupljen oko Branislava Micića (umetnički Branko Ve Poljanski) i avangardnog časopisa Zenit. “

Školu Bauhausa osnovao je u Vajmaru 1919. godine Valter Gropijus, nemački arhitekta, sa idejom da spoji arhitekturu, dizajn i umetnost u jedinstvenu celinu koju je nazvao totalna umetnost. Osim Gropijusa većina predavača u školi Bauhausa i pripadnika ovog pokreta bili su slikari i vajari, među kojima su dva čuvena avangardna slikara, jedan švajcarski i jedan ruski – Pol Kle i Vasilij Kadinski.

osnivač Bauhausa Valter Gropijus                   
Valter Gropijus

Ovu ideju će te najbolje shvatiti ako pogledate rekonstrukciju (klikni) baleta Oskara Šlemera, člana Bauhaus grupe. Vidite kako su dizajnom kostima geometrizovali ljudsko telo. Ovi umetnici verovali su da dolazi novo vreme indutrije i gledali su na inustrijske oblike (klipove, ležajeve, šrafove, šine) očima umetnika, pridajući im atribute monumentalnosti i izvorne čistote i snage. Oni su hteli da svim objektima i predmetima koje koriste ljudi, oblikovanjem daju modernu umetničku crtu, da ih učine praktičnim i jeftinim, tako da široke mase mogu da ih priušte. Na taj način želeli su da naprave bolji svet u kome će se industrija i umetnost sjediniti. I to sve u vreme uspona nacizma.

                                                    Kostim baleta

Bauhaus je ipak najviše nasleđa ostavio arhitekturi i dizajnu nameštaja. Za mene Bauhaus dizajn je zanimljiv, nepredvidiv, iskren, uvek moderan. Enterijer na slici gore nema je rekonstrukcija kanelarije Valtera Gropijusa.

Pogledajte još neke legendarne delove nameštaja kreiranih u radionici Bauhausa. Na primer ovu stolicu koja je dobila naziv „Vasilijeva stolica“, jer se ruskom slikaru Vasilij Kadinskom jako svidela, ili ove jaslice za bebu, dizajnirana samo uz pomoć tri osnovna geometrijska oblika: trougla, kvadrata i kruga. A svaki od ta tri oblika obojen je u jednu od tri osnovne boje.

         čuvena lampa Vilijama Vagenfelda

kolevka

                        kolevka

Vasilijeva stolica

                                         Vasilijeva stolica

Pod pritiskom nacista Bauhaus škola se premestila iz Vajmara u Desau, a mesto Valtera Gropijusa zauzeo je Hans Majer. Ovaj arhitekta je fokus grupe pomerio više ka arhitekturi i za njegovo vreme nastalo je nekoloko čuvenih zgrada u Bauhaus stilu. Pritisak nacista postao sve veći, pa je škola po treći put morala da se premesti i to u Berlin, a na mesto direktora, umesto Majera, došao je poznati nemački arhitekta, Ludvig Mis van der Roe, koji je kasnije u Americi uveo ideju gradnje oblakodera od stakla sa čeličnim skeletom.

Konačno, kada su nacisti došli na vlast, 1933. godine, jedan od prvih poteza im je bio zabrana rada škole Bauhausa. Govorili su da je njena umetnost degenerativna i verovatno pod jevrejskim i komunističkim uticajem. Uistinu, škola Bauhausa nacistima nije bila nikakva pretnja. Njima je smetala avangarda kao takva, jer je nisu mogli nikako razumeti. A ono što ne mogu da razumeju i što je totalno različito od njihovog plitkog duha u njima je izazivalo bes.

Bilo kako bilo, većina umetnika škole Bauhaus emigrilaro je u Ameriku. Tamo su lako našli angažman i poput mnogih emigranata iz Evrope, pobeglih od suludih rešima, doprineli su vrtoglavom razvoju Sjedinjenih Država. Teško je opisati koliko je značajan uticaj Bauhausa na modernu arhitekturu i dizajn. Moderan dizajn nameštaja i bele tehnike 50-tih, godina sadrži vrlo prepoznatljivu estetiku Bauhausa. Kasnije je taj dizajn evoluirao ka minimalizmu, što i jeste jedan logičan put razvoja.

Moderna Bauhaus vila

                                       Moderna Bauhaus vila

Koliko je veliki uticaj Bauhausa na savremen dizajn najbolje se vidi po tome što fabrika Ikea inspiraciju svoj “revolucionaran dizajn”, koji je doveo do njenog planetarnog uspeha, u velikoj meri crpi u idejama Bauhaus škole. To se posebno može videti po izraženom geometrijskom i jednostavnom obliku njenog nameštaja, kao i čistim, jasnim bojama. To im daje neku primamljivu mladalačku svežinu, koja privlači potrošače širom sveta. Ikea je zapravo uzela neka zanimljiva dizajnerska rešenja Bauhausa za svoj nameštaj i maksimalno ih komercijalizovala. Izvorni Bauhaus dizajn nameštaja, osim u nekoliko slučajeva, previše je avangardan da bi mogao da doživi takvu komercijalizaciju. On će uvek ostati avangarda.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *